Rodno transformativni pristup

SRH Srbija ima za cilj poboljšanje kvaliteta života ljudi pružanjem i vođenjem kampanje za seksualno reproduktivno zdravlje i prava (SRHR) kroz zastupanje i usluge, naročito za siromašne i osetljive grupe ljudi.

Rodno transformativni pristupi (GTA) su programi i intervencije koje stvaraju mogućnosti za pojedince da aktivno preispitaju rodne norme, promovišu pozicije društvenog i političkog uticaja za žene u zajednicama i rešavaju nejednakosti u moći između lica različitih rodova. GTA stvaraju okruženje koje omogućuje rodnu transformaciju tako što ide dalje samo zato što uključuje žene kao učesnike. GTA su deo kontinuuma rodne integracije ili integracije rodnih problema u sve akspekte konceptualizacije programa i politike, razvoja, sprovođenja i evaluacije. U kontekstu zdravlja i SBCC, GTA rešava hijerarhije moći na više nivoa u zajednicama koje sprečavaju sposobnost pojedinca da donosi odluke o svom zdravlju. Za žene, ovo može da uključi (ali bez ograničenja) zdravstvene odluke kao što je pristup zdravstvenim uslugama, upotreba kondoma, smanjenje partnera i razmak između porođaja. Ovim pristupima teži se promeni rodnih perspektiva zajednice i društvenih odnosa ka perspektivama jednakosti koje omogućavaju ženama i muškarcima da ostvare svoj pun potencijal u društvu. Shodno tome, GTA pomera granice u poboljšanju zdravstvenog pristupa samo za žene, ali uključuje koristi za muškarce koje takođe utiču na zdravlje i osnaživanje žena, kao što su ohrabrujuće usluge u vezi sa HIV-om među muškarcima i povećana upotreba kontraceptivnih sredstava kod muškaraca. Istraživanje o GTA pokazuje da osnaživanje žena i veća rodna ravnopravnost predstavljaju krajnje ciljeve kao i sredstva ka boljem zdravlju za porodice i zajednice kao celine.

Rodna nejednakost i dinamika zajednice u vezi sa ulogama muškaraca i žena mogu imati značajan uticaj na uspeh programa SBCC. Stoga, izvršioci treba da teže integraciji rodno transformativnih pristupa u svim aspektima programiranja i politike SBCC, uključujući osmišljavanje, sprovođenje i evaluaciju programa. Inicijalni koraci ka rešavanju rodnih nejednakosti mogu početi obavljanjem rodno zasnovane analize tokom formativnog istraživanja. Koraci progamiranja mogu uključiti nešto jednostavno poput uključivanja obuke o rodnoj osetljivosti u naporima institucionalne izgradnje kapaciteta. SBCC može se koristiti za povećanje svesti o nejednakostima u okviru zajednice i podsticanje kritičkih procena postojećih štetnih rodnih stereotipa. Početak razgovora o rodu i predstavljanje pojedincima i zajednicama mogućnost da kritički razmotre kako rodne norme utiču na dobrobit pojedinaca, porodica i zajednica je ključni prvi korak ka transformisanju statusa quo rodne nejednakosti ka egalitarizmu.

ŠTA IZVRŠIOCI TREBA DA ZANJU?

Uključivanje mere rodnih indikatora u sprovođenje i evaluaciju programa SBCC je kritično za određivanje da li su GTA bili uspešni u promeni rodnih normi i ponašanja u okviru zajednica ili ne. Mnoge skale za rodno merenje i drugi resursi dostupni su za vođenje izvršilaca koji žele da mere ishode GTA. Rodno zasnovana analiza (GBA) obuhvata razumevanje kako zdravstvene razlike između muškaraca i žena mogu da se povežu sa različitim ulogama i odgovornostima koje je kultura dodelila muškarcima i ženama, naročito u vezi sa moći i donošenjem odluka. GBA koristi prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka za ispitivanje rodnih uloga i normi i pruža značenje i kontekst za to što se muškarci i žene ponašaju na određene načine u toku interakcije sa zdravstvenim sistemom. Rodne skale mogu se koristiti za procenu ovih ponašanja i zdravstvenih interakcija, kao na primer, Skala rodnih verovanja, Skala rodno pravednih muškaraca, Skala osnaživanja žena. Pored toga, Alat kontinuuma rodne ravnopravnosti (GEC), koji je razvila Rodna radna grupa međuagencije (IGWG) Rodna ravnopravnost i poboljšani zdravstveni ishodi Rodno zasnovane analize Osmišljavanja programa Sprovođenja programa Evaluacije programa Rodno transformativnih pristupa daju nacrt niza koraka koji prikazuju gde program SBCC leži na putu od „Rodno eksploatišućeg“ do „Rodno transformativnog“. GEC takođe obuhvata niz pitanja koja mogu da pomognu izvršiocima da ocene koliko dobro intervencije SBCC trenutno rešavaju rodne probleme i da odluče kako se najbolje kretati uz kontinuum ka transformativnijem rodnom programiranju. Uzimanje GEC u razmatranje tokom planiranja i evaluacije programa može pomoći da se osigura da se rodno transformativni pristupi koriste učinkovito. Na desnoj strani je tabela sa nekoliko indikatora uzorka za nadgledanje i procenu GTA. To je samo mali uzirak mnogih mogućih indikatora koji se mogu koristiti za merenje rodne transformacije u okviru zajednice. Pored toga, pretpostavke vezane za rod koje mogu da utiču na uspeh programa ili aktivnosti treba da se konstantno nadgledaju.

Angažovanje muškaraca i dečaka kao učesnika i zainteresovanih strana u inicijativama prevencije rodno zasnovanog nasilja (RZN) je sve više institucionalizovana komponenta globalnih napora da se okonča RZN. Shodno tome, dokaz uticaja nastojanja da se angažuju muškarci počinje da se pojavljuje, naročito u vezi sa intervencijama koje imaju za cilj podršku rodnoj pravičnosti i nenasilnim stavovima i ponašanju kod muškaraca. Ova razvojna baza dokaza predlaže da programi prevencije sa „rodno transformativnim“ pristupom ili eksplicitni fokus na ispitivanje rodnih normi i očekivanja, pokazuju naročito obećanje u dostizanju preventivnih RZN ishoda. Intervencije koje targetiraju promene stavova i ponašanja, međutim, predstavljaju samo jednu vrstu pristupa u okviru heterogene zbirke preventivnih napora širom sveta, koji takođe mogu da uključe mobilizaciju zajednice, promenu politika i društveni aktivizam. Stepen u kome rodno transformativni principi daju informacije o ovom širem spektrumu angažovanja muškaraca je nejasan. Ciljevi ovog članka su dvostruki. Prvo, nudimo konceptualni model koji obuhvata i organizuje širi spektar aktivnosti suprotnih nasilju muškaraca u tri različite ali međusobno povezane oblasti: (1) inicijalni domet i regrutacija prethodno neangažovanih muškaraca, (2) intervencije sa ciljem promovisanja rodno pravičnih stavova i ponašanja među muškarcima, i (3) društvene akcije u vezi sa rodnom ravnopravnošću sa ciljem iskorenjivanja RZN-a, uključujući doprinose svih rodova. Drugo, proveravamo empirijsku literaturu u svakoj od ovih oblasti. Kroz ova dva cilja, kritički procenjujemo stepen u kome rodno tranformativni principi pružanju informacije za napore u okviru svake oblasti i nudimo implikacije za kontinuiranu konceptualizaciju i procenu napora za povećanje učešća muškaraca u krajnjem RZN-u.