The Learning Alliances approach was used as a way for generating knowledge and fostering innovation processes. The authors indicated that it can be used to “strengthen capacities, generate and document development outcomes, identify future research needs or areas for collaboration, and inform public and private sector policy decisions.
Ključni principi za uspešne saveze za učenje
- Jasni ciljevi (šta svaka organizacija donosi u savez?)
- Zajedničke odgovornosti, troškovi i zasluge (budući da teži tome da bude od koristi svima, odgovornost treba da bude zajednička)
- Ishodi kao ulazne informacije (ishodi se koriste kao ulazne informacije u procesu ruralne inovacije)
- Differentiated learning mechanisms (more than one learning mechanism is need, as participants have different needs; e.g. participatory monitoring and evaluation,�istorije inovacija,konvencionalna procena uticaja)
- Dugoročne veze zasnovane na poverenju (treba vremena da se utiče i razume promena)
Nadgledanje i evaluacija (N&E) je integralni deo dobrog upravljanja projektima. Na najosnovnijem nivou može se jednostavno fokusirati na ishode, tj. da li su nameravani ishodi projekta završeni na vreme i u okviru dozvoljenog standarda. U kontekstu kompleksnih projekata sa mnogo zainteresovanih strana, koji su multidisciplinarni i orijentisani ka učenju i fokusirani na inovacije N&E moraju biti razrađeniji i detaljniji.
Iako je moguće planirati cilj projekta, gotovo je nemoguće na početku odrediti pravi set aktivnosti za postizanje ovog cilja u različitim gradovima. Čak i da jeste, situacija u gradovima se konstantno menja.
Ljudi menjaju pozicije, institucije se razvijanju, politika prati svoj kurs i (nadajmo se) dolazi do inovacija. Iz ovih razloga, nacrt projekta mora biti konstantno preispitivan. Projekti treba konstantno da uče i preorijentišu se kako bi bili uspešni.
Uticaji nadgledanja su verovatno jedan korak predaleko. Od indikatora većine ovih promena moglo bi se realistično očekivati da pokažu značajne promene tokom decenija. Uticaji nadgledanja će verovatno biti prekasni i predaleko da bi uticali na sprovođenje projekta. Dakle, šta je alternativa? U ovom obaveštenju tvdi se da SWITCH projekat i njegovi savezi za učenje treba da se fokusiraju na nivo ishoda. Ishodi se nalaze između rezultata i uticaja. Ishodi sa jedne strane su više od proizvodnje ciljeva, ali sa druge strane reflektuju neposrednije promene od krajnjih traženih uticaja. Većina indikatora i ciljeva predloženih u ovom obaveštenju povezana je sa ovim srednjim promenama. Kako bi bilo uspešno, nadgledanje mora da napravi osnov za evaluaciju i promene u sprovođenju projekata. Pretpostavlja se da će kombinacija kvantitativnih i kvalitativnih indikatora i metoda biti potrebna za promenu nadgledanja. Neke stvari mogu biti relativno lake za nadgledanje, naročito hardver (npr. broj usluženih ljudi, korišćenje različitih usluga, itd.), ali druge su mnogo teže za praćenje, naročito softver (npr. percepcije, promene ponašanja, saradnja, itd.).
Budući da se savezi za učenje fokusiraju na ove softverske probleme, specifično osmišljene metode se zahtevaju. Jedan alat koji je pogodan za nadgledanje ovih „softverskih“ ishoda, poznat je kao deskriptivno redno bodovanje ili „mikroscenariji“. Metod mikroscenarija, ako se koristi, treba da bude komplementaran sa drugim pristupima u nadgledanju promene kao što su metode dokumentovanja procesa i drugi. Kada su značajni nivoi resursa dostupni za N&E, mogu biti adekvatni i resursi povezani sa ovim metodama će uvek biti korisni za inspiraciju. Međutim, sa relativno ograničenim resursima za nadgledanje, većina saveza za učenje će samo moći da sprovede pojednostavljene alternative kao što su mikroscenariji.
Mikroscenariji kao okvir za N&E imaju nameru da:
- Razbiju barijere na horizontalno i vertikalno deljenje informacija i učenje i ovaj pristup koristi Metodologiju za Participativnu Procenu (MPA) i Ocenu kvalitativnih informacija (QIA). Obe koriste participativne metode da zabeleže percepcije ljudi, QIA prevodi ove opise u bodove i brojeve.
- Ubrzaju procese identifikacije, razvoja i korišćenje rešenja
Metod bodovanja mikroscenarija obezbeđuje početnu tačku za razmatranje ovih tipova ciljeva. Potencijalno dozvoljava neko poređenje među gradovima gde su česti indikatori i scenariji.
- Zainteresovane strane biraju mikroscenarijo koji najadekvatnije reflektuje situaciju.
- Opcije rednog bodovanja su upoređene i proverene od strane učesnika.
- Razlog za specifično bodovanje se beleži.
- Identifikuju ključne ciljeve promene zajedno sa zainteresovanim stranama. Važno je obezbediti nedvosmislene reči tako da svi uključeni razumeju indikatore
- Identifikuju različite nivoe: „mikroscenarije“.
- Identifikuju „merilo“ – koji je minimalni prihvatljiv nivo koji bismo hteli da postignemo Identifikuju „osnovu“. Šta je trenutni nivo?
- Nadgledaju u redovnim intervalima: evidentiranje, razmatranje i diskutovanje zašto je došlo do promene (ili zašto nije)? Koje se aktivnosti zahtevaju?
Serbian 
English 